Novac.ba | Homepage
Kako od malog postati veliki preduzetnik?

Kako od malog postati veliki preduzetnik?

0 Comments 🕔21.Jan 2016

Mada nisu dovoljno prepoznatljivi u široj javnosti, u srpskoj privredi jasno se izdvajaju sektori koji su ostvarili dinamičan izvoz upravo zahvaljujući jakom jezgru malih i srednjih preduzeća, koja su u svom proboju na inostrana tržišta uspela da preotmu konkurenciji deo tržišnog učešća.

Ovaj potencijal, međutim, nije dovoljno iskorišćen, budući da u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća, samo 11,6 odsto izvozi svoje proizvode, a tek 3,3 odsto izvozi svoje proizvode kontinuirano.

Najveći deo srpske privrede – čak 99,8 odsto, čine mala i srednja preduzeća, koja kreiraju 70 odsto dododate vrednosti, 56 odsto zaposlenosti i učestvuju sa 46 odsto u ukupnom izvozu. Mada je u prethodnom periodu ovaj sektor, generalno, iskazao izvozni kapacitet, određene priveredne grane izdvajaju se po broju zdravih i dinamičnih MSP, koja kontinuirano rastu,razvijaju se i koja su u svom proboju na inostrana tržišta uspela da preotmu konkurenciji deo tržišnog učešća. S druge strane, iako MSP sve više doprinose ukupnom izvozu, u njemu učestvuje tek svako deseto malo i srednje preduzeće.

Za razliku od proseka EU, gde mala preduzeća čine 6,4 odsto a srednja jedan odsto ukupne privrede, u Srbiji je učešće malih firmi 3,2 odsto a srednjih tek 0,7 odsto, dok je čak 96 odsto preduzeća mikro veličine. Takva preduzeća, i kada su sposobna da proizvedu kvalitetan proizvod, retko imaju kapacitet da ostvaruju rast. Stoga je ključno pitanje kako obezbediti uslove za veći broj uspešnih i prosperitetnih MSP i njihovo prerastanje iz malih u srednje i velike firme?

Uključivanje MSP u globalne trgovinske tokove, kao i u lance dobavljača velikih kompanija predstavlja kanal koji ih može osnažiti i ubrzati njihov rast. Značaj takvog uključivanja je višestruk:izlazak na nova tržišta, usvajanje novih znanja i tehnologija, okretanje ka inovacijama, ali i veća sigurnost i kontinuitet poslovanja zbog sigurnosti plasmana i naplate potraživanja.

Sektori sa najdinamičnijim MSP

Dokaz za to je da su najdinamičniji rast i razvoj ostvarila upravo ona preduzeća koja su uspela da se u većoj meri integrišu u međunarodne tokove. Rast aktivnosti prosečnog MSP izvoznika u postkriznom periodu bio je 4,1 odsto, dok je prosečno MSP koje ne izvozi ostvarilo pad performanse od -14,5 odsto. Isto tako, učešće uspešnih MSP među izvoznicima je 41,2 odsto, a takvih je svega 22,2 odsto među neizvoznicima. Međutim, nisu sva MSP spremna da se takmiče na globalnom tržištu, gde je utakmica značajno zahtevnija i uslovi oštriji. Zato je bitno identifikovati upravo one sektore koji su iznedrili najveći broj uspešnih i dinamičnih MSP, i koristiti ih kao polaznu osnovu za kreiranje podrške.

Mada nisu dovoljno prepoznatljivi u široj javnosti, u srpskoj privredi jasno se izdvajaju sektori koji su ostvarili dinamičan izvoz upravo zahvaljujući jakom jezgru malih i srednjih preduzeća, koja zdravo posluju i kontinuirano uspevaju da unaprede internacionalnu aktivnost. To su, prvenstveno, sektori srednje dodate vrednosti, koji se nalaze u centru lanaca vrednosti, kao „pomažuća karika“ koja obezbeđuje inpute sektorima najvišeg nivoa kompleksnosti.

Reč je o sektorima iz sledećih privrednih grana: 1)mašine i elektronika (mašine za industriju hrane i pića; mašine specijalne namene i mašine opšte namene); 2)metal (proizvodnja alata i sečiva; metalni proizvodi opšte namene); 3)hemija (proizvodnja ambalaže od plastike; ostalih proizvoda od plastike; ostali proizvodi od gume); 4)drvna industrija (drvna ambalaža od drveta i proizvodi od drveta; obrada i rezanje drveta i nameštaj); 5)tekstil (odeća; obuća i tekstilni proizvodi) i 6)agribiznis (voće; mlinski i skrobni proizvodi; i životinjska hrana). Ovi sektori dokazuju da već postoje veoma dinamična mala i srednja preduzeća, koje je potrebno podržati kako bi se iskoristio njihov pun potencijal.

Proizvodnja nameštaja od drveta predstavlja dobar primer sektora u kome su MSP uspevala da kontinuirano unapređuju svoje tržišno učešće na najvećem broju inostranih destinacija, dostigavši udeo od 72 odsto u ukupnom izvozu sektora. Preduzeća iz ove delatnosti, iako imaju problema sa niskim nivoom produktivnosti i finansiranjem novih tehnologija i rasta, uspešno plasiraju svoje proizvode u inostranstvu zahvaljujući, pre svega, konkurentnim cenama, tradiciji i znanju u ovom segmentu proizvodnje. Prednost Srbije je i dobra sirovinska baza drveta. Međutim, ona se ne koristi u potpunosti, a još veći nedostatak je što se najveći deo iskorišćene sirovine upotrebljava za ogrev domaćinstava ili izvoz neobrađenih i poluobrađenih proizvoda, umesto za proizvodnju koja kreira najveću dodatu vrednost. Primer takve industrije je, svakako, proizvodnja nameštaja od drveta, za kojim raste međunarodna tražnja i, zato, ovaj sektor predstavlja šansu za razvoj postojećih i ulazak novih MSP.

Foto: ftw.rs

Podrška kontinuiranom izvozu

Međutim, iako je broj uspešnih nekoncentrisanih sektora relativno velik, njihovo učešće u ukupnom izvozu nije visoko (26,3 odsto izvoza roba), što upućuje na potrebu da se iskoristi izvozni potencijal većeg broja malih i srednjih preduzeća. Naime, čak 84 odsto ukupnog izvoza Srbije generiše samo pet odsto najvećih izvoznika, pre svega velikih preduzeća koja posluju u koncentrisanim sektorima i najčešće su vezana za strane direktne investicije. Svega nekolicina sektora – proizvodnja motornih vozila, proizvodnja rublja i čarapa, proizvodnja aparata za domaćinstvo, kao i proizvodnja elektronskih provodnika i optičkih kablova – čine petinu ukupnog izvoza roba, sa rastom izvoza po godišnjoj stopi od 52,1 odsto. Ovi pokazatelji nesumnjivo ukazuju na njihov značaj za trgovinsku aktivnost Srbije, ali i na pitanje kako unaprediti spoljnotrgovinsku aktivnost većeg broja kompanija i umanjiti prepreke sa kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća?

Najsnažnije barijere za podizanje izvoznih performansi MSP tiču se, upravo, inkluzivnosti i održivosti izvoza – srpska MSP, osim problema oko izlaska na inostrana tržišta, podjednako imaju teškoće da na njima opstanu. U ukupnom broju malih i srednjih preduzeća, samo 11,6 odsto izvozi svoje proizvode, a tek 3,3 odsto izvozi svoje proizvode kontinuirano. Ako izuzmemo etablirane izvoznike, koji svoje proizvode plasiraju na inostrana tržišta iz godine u godinu, ostaje jedna velika grupa firmi koja ili ne izvozi, ili neredovno izvozi. S druge strane, kada firme izađu na inostrano tržište, u proseku samo 41,2 odsto njih uspe da izveze na to tržište i sledeće godine, a samo 18,7 odsto tri godine za redom. Zato je važno identifikovati mehanizme koji će omogućiti većem broju firmi da lakše pronalaze inostrane kupce i izvoze u kontinuitetu.

Donosioci odluka trebalo bi da svojim horizontalnim i vertikalnim politikama pruže podršku, pre svega, onim malim i srednjim preduzećima koja su već iskazala dinamičan rast i imaju potencijal da u srednjoročnom periodu postanu novi „veliki igrači“, koji će se svrstati među nosioce privrednog rasta. Polazna osnova za kreiranje politika „krojenih po meri“ za takve firme, mogu biti nekoncentrisani sektori u kojima je identifikovan najveći razvojni potencijal. Naredni korak je podsticanje izvoznih kapaciteta „potencijalnih zvezda MSP“, tako što će im se olakšati pristup inostranim tržištima i pomoći finansiranje izvoza. S obzirom na svoje ograničene resurse, čak i relativno solidni MSP, najčešće, nemaju kapacitet da samostalno pronalaze šanse i kupce na inostranim tržištima, analiziraju specifične zahteve i važeću regulativu na tim tržištima, a troškovi rasta su, neretko, gotovo nepremostivi. Stoga, potrebno je da donosioci odluka kreiraju platformu koja će biti usmerena na rešavanje kritičnih prepreka sa kojima se te firme suočavaju ina taj način im omogućiti kontinuirani izvoz.

Izvor: GdeInvestirati/Bif

Povezani članci

oglasi-test

oglasi-test 0

OGLASI: ------------------- -------------------

Smanjen trgovinski deficit

Smanjen trgovinski deficit 0

SARAJEVO - Savjet ministara BiH usvojio je Analizu spoljnotrgovinske razmjene BiH za period januar-septembar 2016.

‘Štampanje’ novca samo bi izazvalo destabilizaciju

‘Štampanje’ novca samo bi izazvalo destabilizaciju 0

Problemi Bosne i Hercegovine nisu monetarni, nego realni, zbog čega bilo kakvo "štampanje novca" ne

Komentari