Novac.ba | Homepage
Steen Jakobsen: Lijek nije u slabim valutama i niskim kamatnim stopama

Steen Jakobsen: Lijek nije u slabim valutama i niskim kamatnim stopama

0 Comments 🕔21.Apr 2016

U ekspertskoj analizi specijaliste za investicije i internet trgovanje Steen Jakobsen osvrće se na monetarne politike glavnih centralnih banaka. Lek nije u slabijim valutama ili niskim kamatnim stopama, a u čemu je onda?

Foto: Steen Jakobsen, tyden.cz

U trenutku se učinilo da su političari i političke elite počeli da napuštaju konsenzus „novog ništavila“, kada smo na nedavnom samitu G20 u Šangaju videli obećanje da se neće manipulisati kursevima, a na godišnjem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu čak su obezbedili i neophodne stvari za napad na niže kamatne stope.

Šta ih je uplašilo da odustanu od prethodnog konsenzusa?

Frustracija i nedostatak uverenja su trenutno dve glavne teme za većinu investitora na svetskim tržištima i to sa dobrim razlogom. S&P 500 indeksom se od 2013. godine trgovalo u širokom rasponu od 1.800 i 2.150.

Naravno, sve ovo ne iznenađuje s obzirom da ne postoji rast, nema reformi, nema produktivnosti, ni inflacije i imamo politike centralnih banaka sa sve nižim kamatnim stopama.

Tokom vikenda pročitao sam više „istraživanja“ i najveći broj zaključuje, kao i obično, da ćemo nastaviti da se penjemo uz zid briga. Ovo bi moglo da se desi, ali ne iz razloga koje većina ljudi navodi: povratak inflacije, podrška centralne banke, više cene roba i više rasta koji treba da usledi.

Jedna čista posledica nedostatka gornje linije rasta i mekih zarada je da plaćamo više kada se desi pad zarada uzrokovan (američkim) dolarom.

Prijavljene zarade su se kretale od nule do negativnih za S&P 500 od sredine leta…a manje zarade jednake su višem odnosu cena/zarada (17,35, da budemo precizni).

To naravno znači da investitori veruju da će „u budućnosti“doći do boljih korporativnih rezultata; postoji verovanje da ćemo na kraju uspeti da pobegnemo od recesije zarada koja se dešava u ovom trenutku.

Dakle kakva nas budućnost očekuje?

Pogled na JP Morgan globalni PMI u odnosu na cene bakra ne ukazuje da neka takva promena dolazi. U stvari, predviđa se dalje smanjenje. Ovde vidimo da bakar predvodi JP Morgan globalne pokazatelje PMI poslednjih šest meseci.

Bar inflacija raste, ili – ne?

Ne baš, kako se ispostavilo. Ono što je zaista važno za preduzeća je korekcija proizvođačkih cena i zaključak je da trenutno jedinica rada raste više nego PPI, koji zapravo pada.

Foto: businessinsider.com

Takođe se čini da američka industrija značajno usporava. Tu se može videti nagli pad u dolaznom kontejnerskom saobraćaju u SAD u luci Long Bič (drugoj po veličini američkoj kontejnerskoj luci i ključnoj kapiji za američku privredu iz Azije).

Ova količina podataka ostavlja puno prostora za tumačenje; svi modeli zasnovani na zamahu predstavljaju dugi rizik ovde, a i dalje su na veoma tankom ledu. U dugoročnom smislu, hajde da se podsetimo da je dobit S&P 500 jednostavno u korelaciji sa zaradama, i da bi se povećale zarade mora se povećati margina.

Najverovatniji odgovor kreatora politike će biti „još više istog“, ali izgleda kao da politička klasa ne stoji više u potpunosti iza „manipulacije“.

Novi dnevni red: Nije trgovanje devizama, nisu niske kamatne stope, već… tačno šta?

Prvo smo imali samit G20 u Šangaju na kom je američki sekretar za finansije SAD Jack Lew obećao „da neće manipulisati deviznim kursevima“. Sada, ako se osvrnemo na godišnji sastanak MMF-a, vidimo u izveštaju Financial Timesa a da su same niske kamatne stope napadnute.

Foto: reuters

Verovatno još interesantnije od pitanja naslova o niskim kamatnim stopama je lista ključnih tema koje dalje navodi Financial Times:

„U nizu potencijalnih prepreka, naveli su slabu produktivnost, nedostatak dalje vatrene moći monetarne politike, teškoće Kine prilikom rebalansa privrede, napore izvoznika nafte, neuredne tokove kapitala, stalne prepreke u pregovorima oko uslova kreditiranja Grčke i britanski potencijalni izlazak iz EU“

To znači da smo u četvrtom mesecu 2016. godine došli veoma blizu punog kruga. Federalne rezerve su smanjile broj najavljenih/planiranih povećanja kamatnih stopa sa četiri na nula (?), Banka Japana je (veoma neuspešno) pokušala sa politikom nulte kamatne stope, predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi „potegao je svoju bazuku“ i spremio još jedan poklon bankarskom sektoru, a nakon samita u Šangaju (G20) i Vašingtonu (MMF) nam kažu ništa od ovoga čak ni ne funkcioniše!

Čini se da se priča promenila.

Svetska ekonomija, posmatrana iz perspektive kreatora politike, je na ivici daljeg usporavanja. Još jedna pukotina se otvara (ako se ne bude raspravljalo) u bankarskom sektoru , ali nas sada navodi na razumevanje da lek, prema liderima G20, nije u slabijim valutama ili niskim kamatnim stopama.

A u čemu je onda?

Prestati „pružati pomoć za 20 procenata ekonomije koja proizvodi nula procenata poslova i produktivnosti”.

Foto: cityam.com

Po mišljenju MMF-a, rešenje leži u pospešivanju zapošljavanja i produktivnosti dok bi se nastavilo sa zadržavanjem niskih kamatnih stopa i ukidanjem mera štednje u onim zemljama koje to mogu da priušte. Na kraju krajeva, ovo je uobičajeni nemoguć pristup – kako je moguće unaprediti produktivnost i zapošljavanje pod takvim uslovima?

Iz moje perspektive, sve češće smo svedoci podizanja svesti među svetskim liderima koji će sa jednostavnom primenom „još više istog“ srušiti politički sistem.

„Promena“ u ovom slučaju nije u tome da kreatori politike priznaju greške iz prošlosti, već to da pokazuju skoro očajnu potrebu usklađivanja sa argumentom „ukidanja društvenog ugovora“, koji glasi prestati „pružati pomoć za 20 procenata ekonomije koja proizvodi nula procenata poslova i produktivnosti“ i fokusirati se na poslove.

Koja god da je „nova paradigma“, jasno je da su političari i ključni kreatori politike u zemljama G20 zauzeti oko distanciranja od svojih centralnih banaka (kao što smo mogli da vidimo na primeru tvrdnji nemačkog ministra finansija Wolfgang Schäublea da Mario Draghi stoji iza rasta desničarske partije – Alternativa za Nemačku).

Ovo je loša vest za tržišta. Model „spasonosnih centralnih banka“ bledi – ne nestaje, ali slabi – i ako ovo bude potvrđeno moglo bi da šokira buđenjem grupesa portfeljem samo dugih pozicija koji nisu samo u potpunosti preopterećeni (odnosno, preteški godinama) već i koji za akcije plaćaju više nego što bi trebalo.

Makro pregled: Taktički pogled

Odavno sam tvrdio da postoje tri glavna katalizatora na koje treba obratiti pažnju:

  • Performanse banaka u odnosu na ukupne indekse (SAD, Evropa i Japan).
  • Kurs USD/JPY kao zastupnik pozitivnog ili negativnog osećanja rizika i jačine USD.
  • Kina/nafta kao zastupnici globalnog rasta.

Naravno, buka ostaje sveprisutna, u formi globalnih rizika počev od sirijske izbegličke krize do pada vlade Dilme Rusef u Brazilu; od Južne Afrike do Brexita; kao i od modela „spasonosnih centralnih banaka“ do smanjene moći centralnih banaka…

…i sve ovo dovodi do još veće nesigurnosti.

U fokusu: banke

Banke sada dobro posluju, ali i dalje zaostaju za glavnim indeksima (a razlozi su dobri: politika nultih kamatnih stopa, prinosi na nuli ili negativni i povećan broj propisa).Ipak, na kraju, pukotine su sve veće u Italiji, Grčkoj i Portugaliji dok su američke banke konačno počele da primaju veće otpise na investicije u energetski sektor (mnogo ih tek stiže?)

U fokusu: kurs dolara i japanskog jena

Kurs dolar i jen ostaje pod pritiskom, a jedno staro pravilo trgovaca stranim valutama je da se vodi računa o proseku tokom 12 meseci, što je veoma dobro za praćenje trendova. U slučaju ovog pariteta, vidljivo je jačanje jena – i ne zaboravite da Banka Japana ima sastanak posvećen monetarnoj politici 28. aprila.

U fokusu: Kina/nafta

Neuspeh prošlonedeljnog samita u Dohi u obezbeđivanju zamrzavanja proizvodnje je bio veliko razočaranje, bez obzira kako tržišta budu reagovala.

Kineski napori za stimulisanje privrede napreduju, ali su uglavnom zasnovani na kreditima a čak i u Kini novac možete da potrošite samo jednom. Ovo praktično znači da veće trošenje znači i manju potrošnju u budućnosti… ali trend je jasan. Kina se kreće ka smanjenom rastu na stabilan način, ne ostavljajući (za sada) ništa u planovima za značajnije povećanje globalne potražnje.

Izvor: Gdeinvestirati.com

Povezani članci

Poboljšana procjena rasta američkog BDP-a u trećem kvartalu

Poboljšana procjena rasta američkog BDP-a u trećem kvartalu 0

WASHINGTON - Američko gospodarstvo u trećem je kvartalu poraslo snažnije nego što se prvotno procijenilo

Smanjen trgovinski deficit

Smanjen trgovinski deficit 0

SARAJEVO - Savjet ministara BiH usvojio je Analizu spoljnotrgovinske razmjene BiH za period januar-septembar 2016.

Indeksi i dalje tonu, firme bježe sa berze

Indeksi i dalje tonu, firme bježe sa berze 0

BANJALUKA - Ukupan promet na dvije berze u BiH u prvoj polovini ove godine uzletio

Komentari